Кен Фолет „Суноврат дивова”

sunovrat divova

„Суноврат дивова” је прва књига триологије „Столеће” у којој су у потпуности описани животи пет породица (америчке, немачке, руске, енглеске и велшке), стање у њиховим земљама, али и у свету, непосредно пре и у току Првог светског рата. Оно што свакако оставља утисак јесу описи ликова, пејзажа и сутуација са којима се они сусрећу. Тешко је разумети кроз шта они пролазе, али Кен Фолет је то приближио на најбољи могући начин. Најјачи утисак на читаоце остављају описи са бојишта и потресне реченице људи  без којих и сама радња књиге не би била потпуна, јер ипак су они ти који пролазе кроз тешке периоде и свако од њих мора да се суочи, хтео то или не. Да бисмо се приближили радњи и схватили вредност и догађаје Првог светског рата, морамо разумети и ликове, њихове жеље и циљеве.
Анализа ликова (политичари и државници)

Велшани:
Дејвид Вилијамс је вођа синдиката, човек из друштва који као и остали недељом посећује цркву и полаже на веру. Он представља главну карику народа заједно са својим сином Билијем, чије одрастање пратимо кроз године. Дејвид, познатији као Дај Синдикалац, је човек пре свега са моралом. Растао је у породици без очинске фигуре, по старим правилима понашања и начелима, што сазнајемо током расплета догађаја. Управо такво васпитање чини га човеком старог кова. Та чињеница нам разрешава многа питања у вези његовог понашања и става. Дај је волео да чује туђе мишљење и предлоге, али никада од своје рођене деце. Он представља правог вођу који је самоуверен, храбар, праведан, поштен, веома интелигентан, али исто тако тврдоглав и арогантан. На први поглед делује хладнокрав и безосећајан, али то је све само параван иза кога се крије брижан и поносан отац, човек који се нашао многим радницима у помоћи када су без имало стида избачени на улицу након велике експлозије у једном од рудника где су радили. Наравно имао је своје мане које су највише осећала његова деца, а посебно ћерка Етел након сплета догађаја у којима је остала трудна и неудата. Дај је глас народа, редовно се заузимао за права радника и питања њиховог живота и рада. Био је председник савета који је доносио кључна питања радничке класе, човек чија се реч поштовала и који је одлучивао о штрајку. Наравно, управо из ових разлога није био миљеник управе рудника.
Били Вилијамс, или Дупли Били, био је син Даја Синдикалца. Његов живот прати се од првог дана када је почео да ради у руднику, што представља и увод у целу радњу књиге. На почетку обичан дечак који се као мали сусреће са презиром људи јер је син човека који је представљао побуну. Он се сусреће са многим неправдама, првог дана на послу остављњн је сам у мраку 800 метара испод земље, његова храброст и снага ту се уочавају први пут, а затим расту у периоду рата и боравка у затвору. Питање је зашто син једног радника заслужује место међу државницима и чиновницима. Били је више од обичног радника. Он је момак који је добио чин официра током рата и чијиом су заслугом разрешена питања ратова у Русији због личних интереса његових надређених. Он је пожртвовани војник и брат који у сваком тренутку жели да помогне људима око себе и кој је спреман да да живот како би правда и истина изашли на светлост дана. То је оно што га одликује и допушта му место у кругу великана.
Управа рудника:
Персевал Џоунс је председник рудника и старешина свих запослених. Због свог става назван је и Наполеон, али карактером не заслужује ту част. Он је добар само за себе, јер га други не интересују. Безосећајан човек који гледа своје интересе и не мари за туђе животе, па чак ни својих радника што је доказао више пута. Његова окрутност огледа се када је избацио удовице са децом на улицу након већ поменуте експлозије. Да ли је то само маска? На велику жалост, не. Љубоморан је, пакосан, себичан, дволичан и тврдоглав. У послу је не заинтересован и гледа да све уради за што мање новца. Он је огледало и свих других старешина рудника, јер гледајући његов пример и остали поступају на сличан начин.
Молдвин Морган био је управник рудника који се ничега не стиди. И у његовом понашању огледа се себичлук и тврдоглавост, али за разлику од Персевала Џоунса, он је одисао самопоуздањем и није се плашио Даја.
Рис Прајс је још једна карика водећих у руднику. Он представља марионету „Наполеона”, има исти себичлук и био је подмитљив. Извршава туђа наређења, покушава да уплаши младе раднике, укључујући и Билија, подсмева се, одише љубомором и злобом, и покушава на све начине да повреди друге, не би ли добио њихову реакцију. Заједно са „Пегавим” (Артуром Левином), представља особу која нема свој став и мишљење.
Редов Џорџ Бероу, војници Робин Мортимер, Овен Бевин, наредник Илајџа Џоунс, потпоручници Џејмс Смит и Роланд Морган, капетан Гвин Еванс и историјска личност Лојд Џорџ(либерал и члан парламента) представљају колективни лик Велшана. Они су храбри, поуздани, али пре свега одани и борбени вијници и људи који су ризиковали своје животе зарад Француске, учествујући у биткама ширпом Европе. Они су представници свих војника, младића и мушкараца који су жртвовали своје животе часно у нади да обезбеде својој деци бољи живот.

Руси:
Гроф Меклаков био је руски управник ливнице, домаћин који има изузетно велике положаје у земљи. У то време није свако могао да угости кнеза и књегињу, али он је добио прилику и искористио је на најбољи огући начин. Био је паметан и осећајан човек, који је до последњег тренутка помагао земљацима и био на страни правде.
Григорије и Лав Пешков у самом почетку били су обични радници у ливници, али касније добијају велико место у војсци Русије, односно Америке. Њих двојица су браћа која су као мали остали без родитеља. Отац им је обешен, а мајку су им стрељали испред очију одакле следи можда и најјезивија реченица у целој књизи: „Мртва је! Моја мама је мртва, моја мама је мртва!” Током година морали су сами да се сналазе и Григорије је био принуђен да сазри као дечак и буде узор млађем брату. Њих двојица су по свему различити. Са једне стране Григорије, а са друге Лав. Григорије је био озбиљан, радан, осећајан и брижан у сваком тренутку. Увек се бринуо за Лава, али и његову девојку( касније Грогоријеву жену са којом ће добити ћерку) и сина. У тренутку када је био надомак свог сна да оде у Америку, он је уступио место брату који је био оптужен за убиство. Григорије је борац, човек од речи и који није продао свој понос зарад славе и богатства, већ се суочавао са истим проблемима као и сви. Он је доказ да се рад и упорност исплате, па је крајем рата био и помоћник Лењина и човек који је спасио многе животе. Са дрге стране Лав је био расипник, мангуп, момак који није радио поштено и који се упуштао у свакакве послове. Међутим, након што је стигао у Америку и оженио се ћерком богатог криминалца, морао је да почне да ради, али и тада је остао исти и био је принуђен да се регрутује у војску. Током рата сусреће се са братом. Приликом тог сусрета не остаје равнодушан и тада се први пут видимо да није безосећајан као што се представља.
Михаил Пински је један од најслабијих карактера са којим се сусрећемо. Он је био руски полицајац и капетан станице. Као и остали негативни ликови ове триологије, за њега се може рећи да је себичан, безосећајан, окрутан али пун самопоуздања и пакости, што доноси још већу количину гордости и гађења коју људи гаје према њему. Он покушава крвнички да се освети свакоме ко му стане на пут, па тако када га је Григорије победио у тучи где је спасио девојку Катерину, Лавову девојку, а касније своју жену, Пински га тражи и кује план да му се освети. Током година ратовања он ту жељу није сузбио и покушавао је да докаже своју надмоћ. Увек је пружао контру и представљао зид и народу и Григорију. Био је издајник заједно са Фјодором(корумпираним полицајцем) и на заповест цара убијао је руски народ чији је једини циљ био да се прехрани.
„Све што желимо јесте да зарадимо за живот и нахранимо своје породице. Зар то није оно исто што и ти желиш…” ово је једна од окрутнијих реченица у којој се огледа повод ратовања поред превласти, али наравно то нису хтели сви да признају, јер онај ко се није нашао у том положају није могао ни да прича.
Антон је био службеник у Руској амбасади у Лондону и немачки шпијун. Разлог његове издаје била је огорченост на Русију и на цара због које је изгубио родитеље и морао да оде далеко. Сећања на ранији живот током година су се гомилали и таложили љутњу, осветољубивост, али исто тако страх од разоткривања и казне која би му следила. Он је у сваком тренутку био добро обавештен и служио је Валтеру фон Урлиху. Био је педантан, али и цепидлака и то је могао да закључи свако ко би са њим провео мало времена.
Лав Троцки и Владимир Илич Лењин били су водећи људи у партији након револуције у Русији и склапаља мира. Обојица су били интелигентни, пословни и одлучни у намери да се њихово мишљење и став прошире широм Русије. Поштовали су правила и били су оштри, али Лењин је био природни вођа, човек који је својом појавом уливао поверење људима и који је припомогао смиривању ситуације у земљи.

Немци и Аустријанци:
Ото фон Урлих био је чувени дипломата који је учествовао у француско-пруском рату. Промућуран човек, искусан, поносан, али пун предрасуда, сујети. Његов живот огледао се у каријери и једино му је то и било важно. Туђи интереси га нису много занимали јер је сматрао да зна све и да нико други не може да буде управу. Био је један од врховника током рата и доносио је одлуке важне за земљу. Сусретао се са краљевима и царевима и договарао је споразуме.
Валтер фон Урлих-посредник при амбасади у Лондону, свакако главни лик књиге. Био је Немац, патриота, попут свог оца. Шармантан младић, интелигентан, високо образован, врсни аналитичар уметности,  досетљив, васпитан у строгој породици. Његова каријера се налазила у успону и силно је желео место у министарсту. Кретао се са људима на високим положајима који су могли да му помогну, али својим знањем, лежерношћу и трудом је то оправдао. У ситуацијама где се захтевало, знао је да буде оштар. Све ове његове особине наводиле су га да тежи дипломатији и он је био искључиво против рата и желео је да га оконча што пре. За то је постојао још један разлог, а то је његова љубав према Мод Фихерберт, сестри угледног Енглеза Фица. Према њој је увек био пажљив, оптимистчан, нестрпљив и био је спреман да уђе у конфликт са оцем због те љубави. Рат је значио и забраљену љубав јер су се Енглеска и Намачка нашле на супротним странама и различитих мишњења. То их ипак није спречило и они су се у тајности венчали што је показатељ његове истрајности и одлучности. Био је одан муж, али и војник који је увек ратовао на страни Немаца. Њега је задесила лоша судбина и на крају рата, када се нашао на страни пораженог, остао је без свега, али имао је Мод.
Генерал пешадијских снага Ерих Лудендорф био је стар, интелигентан човек који је и више него заслушио положај на ком се налазио. Старомодан, али прорачунат, у ситуацијама где нико други није имао план и решење он је био сналажњив,  домишњат и тај који је повукао кључне кораке који су Немцима донели напредак и победе у многобројним борбама у Француској. Био је цењен и поштован што је подизало углед у друштву.
Посредник при Аустријској амбасади у Лондону и валтеров рођак, Роберт фон Урлих, једини је имао пуно Валтерово поверење и знао је све што га мучи, укњучујући и Мод. Он је био тај који је организовао њихово венчање и помогао им. Био је носилац вести и као и Антон (Рус, немачки шпијун) увек обавештен о свим догађањима.
Готфид фон Кесел, Карл Личновски, Теобалд фон Бетман-Холвег и Артур Цимерман били су министри изузев Карла који је био принц. Они као и код Велшана представљају колективни лик, борили су се за своју земљу и покушавали су да извуку свој народ из немилих догађаја. Желели су мир и били су доброг стаса што се и очекивало за људе на њиховим положајима.

Французи:
Они се могу представити као борци за правду у жељи да однесу победу над Немцима. У томе су им знатно помогле војне трупе Енглеза и Американаца, који су у сукоб ушли пред краја рата. Међу њима важан помена је пуковник Дипуи који је посредовао у многобројним преговорима. Предводио је Французе у рату и доказао да није само способни дипломата, већ и самоуверен, храбар и оптимистичан војсковођа, што му је донело још већи углед и поштовање.
Енглези и Шкоти:
Сер Едвард Греј, члан парламента и министар спољних послова који се увек налазио у пратњи свог приватног секретара, сер Вилијама Тирела. Сер Едвард представља лукавог, оштроумног, паметног човека који је утицао на доношење одлука у парламенту и који је договарао односе између своје земље и Француза. Није подлегао притиску и претњама Немцима, био је хладнокрван и лукав. У сарадњи са Гасом Дјуаром( Американац о ком ће бити речи у наставку) успео је да нанесе болан пораз Немцима након што су пресрели њихову поруку упућену Мексиканцима. Тада су Немци тражили помоћ у виду напада на Америку чиме би они успели да освоје већ исцрпљену Француску.
Винстон Черчил, члан парламента, одлучан у намери да порази Немце био је заговорник искрцавања савезника код Галипоља, па је добио надимак Галипољски касапин. Био је на месту министра, али је и сам предводио неке од сукоба са Немцима у којима је био нестрпљив, али и одлучан да победи.
Краљ Џорџ Пети био је цењен међу становништвом и имао је понашање за које се сматра да доличи једном краљу. Био је уздршан, љубазан, на опште изненађење, занимао се за мишљење Етел(која је радила као слушкиња у дому Фица Фихерберта) и послушао је у намери да посети удовице погинулих рудара(Велшани погинули у експлозији). Једина занимљивост за краљево окрушење била је његова опседнутост скупљањем маркица.
Ерл Фихерберт, звани Фиц, један је од цењених људи који су заузели важну улогу у Енглеској за време рата. Био је женскарош, представљао се као одан, али заправо је био дволичан, арогантан, надмен, није имао стида и бринуо се само за себе што је и доказао више пута. Беспомоћну Етел, којој је направио дете, без срама је одбацио и никада се није ни распитао за њих, али при помену, плашио се да њихова тајна не постане јавна. Учествовао је у рату где је био тешко рањен. Био је злопамтило и хтео је да се одужи Етелином брату(Билију) за бол нанет речима. У Русији када је покушавао да обезбеди себи положај, с обзиром да је његова жена била књегиња, Били је разоткрио његов план након чега је добио 10 година робије. Фиц није марио шта ће мислити о њему они који су на друштвеној лествици исод њега, али било му је изузетно важно да хга остали уважавају.
Американци:
Вудро Вилсон, 28. по реду председник САД. Идеалиста, поштује начела, има своје принципе, борац, одлучан, храбра личност. Покушао је да буде неутралан у рату, али после Немачких напада и након што је изабран за председника није могао да остане по страни. Његова одлука донела је победу силама Антанте и донела нови поредак у Европу. Залагао се за свој народ и био је истрајан вођа. Хтео је да одржи своју реч и да заврши кампању упркос болести.
Гас Дјуар, радио је за Вудра Вилсона. Био је радознао младић, који је својим радом и образовањем доспео у Белу кућу. Вудро му је био узор и идол. Био је стидљив, паметан, исхитрен у присуству жена, али веома цењен, прибран, сталожен и храбар. Учествовао је у свим преговорима и испитивао је и припремао терен за долазак Американаца у рат.
Сам рад о државницима и политичарима не би био потпун да се не помену две јунакиње. Мод Фихерберт и Етел Вилијамс. Оне су потицале из различитих друштвених слојева, али су биле веома сличне. Залагале су се за глас жена и једнакост права. Обе су биле веома истрајне, радне, борбене и одлучне да и поред рата изборе своје и место других жена у самом државном врху. У почетку Етел је била служавка у кући Модиног брата Фица, затим су радиле заједно, а касније су се њихови погледи разишли и оне су престале своју сарадњу.
Веома је тешко разумети и поистоветити се са ликовима, проживљеним болом, мукама, неизвесностима, али свако време то са собом носи кроз другачије ситуације. Рекла бих да су поменути ликови одиграли важне улоге у својим државама, јер свако од њих имао је другачији допринос којим су и заслужили да буду на месту политичара и државника. Захваљујући њима остаје нам да пробамо да се замислимо у сличним недаћама. Морал тог друштва и данашњег није се много променио јер и данас можемо поједине да поистоветимо са неком од ових личности.

Литература:
Кен Фолет „Суноврат Дивова”

Наталија Којовић II6

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>