Д. ЋОСИЋ ВРЕМЕ СМРТИ III, Просвета, Београд 1975. (одломци из романа)

2

Извори:

Крагујевац:

Наредба Врховне команде свој српској војсци 17. децембар 1914. године

Јунаци!

За 12 дана страшних напора, тешких маршева и љутих бојева, ви сте, мили јунаци, починили чуда од јунаштва и дали сјајан пример узвишеног пожртвовања за Отаџбину и Слободу.

…..

И по трећи пут победили сте непријатеља.

Задобили сте победу којој у историји нема равне.

Били сте и остајете непобедиви…

Врховни командант Престолонаследник Александар

 

Крагујевац

Наредба Врховне команде свој српској војсци за 28. децембар 1914. године

… ја сам поносит да објавим да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља. Изгнали смо га крваве главе….

У редовима вашим, раме уз раме с вама, ратују и браћа ваша коју од Турака ослободисмо. Ви сте сведоци њиховог јунаштва и њихове љубави према Отаџбини. Косовци и Вардарци, Зегљиговци и Брегалчани, Битољци и Поречани показали су се достојни своје браће Шумадинаца и Дунаваца, Подринаца и Мораваца, Тимочана и Ужичана…

Врховни командант Престолонаследник Александар

 

Беч

Званични коминике Генералштаба аустроугарске војске:

Као последица оперативне ситуације створене нужношћу да се повије наше десно крило, појавила се целисходност да се претходно напусти Београд. Варош је евакуисана без борбе. Наше су трупе доста претрпеле од умора и борби, али су инспирисане најбољим духом.

 

Ниш

Саопштите Престолонаследнику:

Скоутса Вијатора и Тревелијана треба навести да говоре о југословенском проблему. Наше гледиште је овакво у најкраћим цртама: После садашњег европског рата морају се створити у целој Европи, а нарочито у Централној Европи и на Балканском полуострву, нови ред ствари и ново стање који морају имати за сврху што трајнији мир и за основу што чвршћу стабилност….

Границе те будуће државе имале би бити отприлике овакве: од Оршаве на Дунаву, тако да би према Румунији имали географску границу, с тим да иде Моришем до утока у Тису, одатле готово правом линијом до Дунава, да Суботица и Баја остану нама, одатле једном ломљеном линијом, тако да Мохач и Печуј са В. Кањижом остану нама, до утока у Муру, затим Муром до изнад Морбурга, одатле једном кривудавом границом на запад, да Целовац остане новој држави, западно од Целовца да скрене југу, до мора јадранскога, тако да Горица и Градишка уђу са Трстом у састав те државе, одатле морем до реке Семени у Албанији, па онда Семеном до наше садашње границе.

Пашић

Петроград, Царско Село

Врховну команданту српске војске Престолонаследнику Александру:

Стигла ми је добра вест о победи коју је храбра српска војска одржала над нашим заједничким непријатељем. Са пуним срцем радости честитам Вашем Височанству тај велики успех.

Никола

Париз

Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру:

Са великим задовољством честитам вашем краљевском Височанству сјајну победу коју је одржала српска војска, као дивни пример патриотизма који пружа Ваш узорит народ.

Рејмон Поенкаре

Лондон

Господину војводи Радомиру Путнику:

У име британске владе ја подносим Вашој Екселенцији наша најсрдачнија честитања на сјајним успесима српске војске против заједничког непријатеља.

Ми смо са најживљим симпатијама пратили јуначка дела не само Ваших трупа него и Ваше Екселенције под најтежим околностима.

Лорд Киченер, енглески министар војни

Шта пише штампа:

Крагујевац

„Ратни дневник“ пише:

Вест да је непријатељ код Београда потучен и Београд заузет, стигла је на Цетиње још прошле ноћи и изазвала неописиво одушевљење… Када је данас та вест и службено потврђена, манифестације су поновљене. Огромна маса света кренула се кроз варош певајући патриотске песме и узвикујући: Живела српска војска! Живео краљ Петар! Живео српски народ! … У знак радости, избачен је 21 топовски метак са Орловог крша, Ловћена и крстаца…

„Ратни дневник“ пише:

Врховни командант Њ. Кр. Престолонаследник Александар телеграфисао је ђенералу Живојину Мишићу да га је наименовао за војводу.

Лондон

„Pall/Mall Gazette“ пише:

Све војске треба да се дигну на ноге,  и српску војску поздраве са громким: Живела!…

Observer“ пише:

Ничега нема дирљивијега у овом европском рату од необичне победе коју је Србија однела у тренутку када је изгледало да је изгубљена и исцрпљена. Сви пријатељи слободе сада су испуњени надом у тријумф који ће омогућити Србији да изврши уједињење своје расе. Сви су дали доказе да су достојни веће будућности, која им је сада извесно осигурана…

„Morning post“ пише:

Кад је цар Фрања Јосиф добио тачан извештај о поразу своје јужне армије, бризнуо је у плач и наредио да се генерал Поћорек одмах преда суду.

Букурешт

„Independence roumaine” пише:

Човек долази у искушење у првим тренуцима да сматра потпуно невероватним сјајем успех који је српска војска однела. Вест је несхватљива… Али, судећи по збуњеном тону аустро-угарских листова, по њиховим значајним признањима и празнини последњег бечког билтена, ора се веровати да се чудо догодило…

Journal de balkans“ пише:

Не знамо већ каквим изразима да се послужимо за храброст Срба, који су пре једва недељу дана били, као што се говорило, на умору, а који се одједном уздижу величанственим скоком, уништавајући у узастопним биткама армије пет пута бројем надмоћније…

Петроград

„Реч“ пише:

Српска војска је покрила себе нечувеном славом, пред њеним херојством бледе најсјајније победе на источном и западном бојишту….

„Брижебие ведомости“, књижевник Леонид Андрејев пише:

Усхићен сјајним српским победама над надмоћним непријатељем, верујем у сјајне безоблачне дане Србије. Слава народу хероја! Слава нашој милој и драгој Србији!…

Новое звено“ пише:

Мучно да ће се наћи у Европи друга армија која би под оваквим околностима и онаквим средсвима не само одбила непријатеља него и уништила његово војничко самопоуздање разбивши га до ногу. Срби су то учинили и још једанпут доказали истинитост Наполеоновох правила да успех зависи од три четвртине духа, а само једну четвртину од материје…

„Биржевие ведомости“ пишу:

Сјајна српска победа. Успех српске армије задивљује цео свет. Мала шака јунака уништила је аустроугарску армију и испољила највећи војнички таленат и стратегијске способности. Срби су приредили Аустријанцима три Седана…

„Русское слово“ пише:

Србија је сада пред остварењем својих најдражих идеала. Проћи ће још неколико месеци и политичко уједињење свега српског народа постаће европски факт. Руски народ неће оставити своју браћу и сестре у овим тешким часовима. Постараће се да им олакша патње и тешку невољу.

Париз

„Echo de Paris“ генерал Шерфиз пише:

Српска офанзива је одвела наше савезнике једној победи која је одлучнија него наша победа на Марни. То је величанствена битка покрета, маневара и напада, то је права битка, а не рововска борба као наша са Немачком…

„Journal de Debat“ пише:

Неустрашива војска једног малог, херојског народа, који је десет пута мањи од непријатеља, тако је поразила Аустроугарску да се она од удара јоји су јој задали Срби више неће опоравити на Балкану…

„Figaro” пише:

Срби могу да се поносе: они су сами и својим сопственим средствима учинили један одлучан потез за оријентацију европских ствари. У војничком смислу, надмоћност њихова над аустријском војском имаће неизрачунљиве последице. Србија доказује још једанпут да је достојна велике улоге коју јој судбина додељује…

„Temps“ пише:

Србија је показала шта све може један мали народ који не да да га сатру…

„Matin“ пише:

Мала Србија је једним дивним херојским гестом тако лепо ошамарила старог ћесара из Беча, да је овај видео како му је трогуба круна Мађарске, Аустрије и чешке заиграла на челу, и запретила да падне приликом њиховог првог напора… та победа не значи за Србију само ослобођење народа, она ће још пстварити сједињење Србо-хрвата и Словенаца са мајком отаџбином. И стога ће Србија кад наши непријатељи затраже мир, са истим правом и истим рангом узети учешће у преговорима, који ће се почети по споразуму свих савезника…

„L homme libre“ пише:

Клемансо хвали српски хероизам, савезничку верност, као и одбијање аустријске понуде да преговарамо; захтева од трију великих савезних сила да укажу све моралне и материјалне помоћи Србији…

„Petit Journal“ пише:

Док се Срби овенчавају славом бранећи херојски своју земљу, Аустријанци продужују да навлаче на себе срамоту почињеним зверствима на српској територији. Куће су опљачкане, девојке и жене силоване, деца и старци стрељани… Гнусни злочини окрвавили су босанску територију. Словенско становништво очекује са зебњом своје ослобођење…

„Paris Midi“, сенатор Беранже пише:

Они који у рату не очекују свој спас од другога, достојни су да буду представљени у великим саветима у миру. Нека је бесмртна слава маленој Србији која је била онолико исто велика у својој политичкој резигнацији јуче, колико је велика у своме васкрсу данас.

„Petit Parisien”, пуковник Русел пише:

Како је јединствен пример који мали српски народ даје свету!

Њујорк

„Times“ пише:

Биле су већ одштампане посмртне листе за Србију. Све је било свршено… Дивљења је достојан, чуђења је достојан овај мали српски народ који не само да одбија већ у прах и пепео сатире армију једне моћне царевине! И то малени српски народ чини још неопорављен од два ранија рата, која је издржао прошле године…

Беч

Сви листови пишу:

На основу молбе коју је упутио из здравствених разлога, генерал Поћорек је стављен у стање покоја. Генерал-лајтант Саркотић наименован је за главног команданта и за шефа Земаљске владе у Босни и Херцеговини.

Рим

„Giornale d Italia” пише:

Аустријска офанзива у Србији, која је наравно, према упорним изјавама, имала да буде један походни марш, претворила се уместо тога у један страховит слом. Мала српска војска, иако знатно проређена после два балканска рата и четири месеца непрекидне борбе на Сави и Дрини, успела је ипак да нагна Аустријанце на повлачење, које је по великом броју напуштених застава и топова, изгледа нам, извршено врло жустро…

Берлин

„Tagliche rundschau“ пише:

Опет и опет се потврђује оно што смо ми више пута изјавили поводом мишљења о Србима као о свињарима, позајмљеног из сатиричних листића, а наиме, потврђује се да је српска армија врло озбиљна, штавише опасан противник Аустроугарској…

„National Zeitung“ пише:

Србија је земљиште за борбу незгодно, а Срби су одлични војници, изванредно издржљиви и храбри, који се бију јуначки и очајнички. Меродавни не живе више у илузији да имају лаку игру са Србијом…

Будимпешта

„Vilag“ пише:

Србија је гробница мађарских пукова. Земља коју ми по кафанама зовемо „дегенерисаном земљом краља Петра“ гробница је наша… А ми смо о тој српској војсци говорили: „А, то су јадници без муниције, без игде ичега! То је војска гладница…“

„Az eszt“ пише:

Није тајна да су сви знали како се у Србији догодило нешто жалосно… Све је то утицало болно на нас, све то делује на нас као потрес… Обузима нас немир и једва подносимо овај удар. Али поднећемо га у нади да ће ускоро овај пораз опрати једна сјајна победа…

Софија

„Мир“ пише:

Српска војска је развејала у прах и пепео аустријску војску која се дичила својим ловорикама… Нанесен је силан ударац аустриском војном частољубљу… Тако ће се и оној шаци јадних Бугара који свој политички систем заснивају на Аустрији, отворити очи; те да виде на каквом месту гледају у будућност Бугарске.

Посланицима Краљевине Србије у Петрограду, Паризу, Лондону:

Обавестите пријатељске нам владе да се Србијом шири незапамћена зараза. Велика опасност на прагу. Она може за нас бити катасрофална ако је благовремено не сузбијемо. Много рањеника, много заробљеника. Војска нема најнеопходније. Неопходни су лекари, лекови, опрема, храна, ћебад, рубље. Голи смо и боси. Исцрпло се. Хитна помоћ неопходна.

Пашић

Пашићу Ниш

Свети Синод одлучио да се у свим црквама Царевине одржи молепствије за Србију и скупља прилог. На недељној литургији носиће се тас за Србију.

Спалајковић Петроград

Петроград

После благодарења у цркви Српског подворја, три хиљаде сакупљача и сакупљачица растурило се по вароши, скупљајући прилоге у корист Србије и Црне Горе.

Париз

У Паризу се образује Одбор за помоћ српском народу и дивним борцима ове херојске нације. Нека Француска, материнска и великодишна, отвори своје срце својој удаљеној браћи, сиротима који оскудевају, жртвама који стојички подносе своју судбину…

Москва

Данас је отпутовао у Србију један санитетски одред Црвеног крста који носи име вароши Москве. У том санитетском одреду је пољска болница од двеста постеља.

Ниш

Арнаутске руље упале су у Пеизренски округ. Погинуло и рањено око стотину наших војника. Опкољена наша посада у Журу…

Саопштење врховне команде црногорске војске:

Последњих дана непријатељ је стално отварао ариљеријску ватру, а местимично и пешадијску, против свих фронтова црногорске војске…

Загреб

Загреб спрема величанствену прославу рођендана нашег хрватског краља, нашег љубљеног Владаоца, нашег оца Фрање Јосифа. Тако ће се опет посвједочити хрватска вјерност Прејасној Хабзбуршкој кући…

Шарл Гарен, лекар из француске мисије у Србији 1915. пише и француско-македонском алманаху:

Ово је народ рђаво храњен и ратом сведен на жене и децу… У овој тужној земљи ја сам уверен да живим живот наших сељака из средњег века. То је примитиван, али сложен живот. Свака породица меси себи хлеб, преде вуну, конопљу или лан, тка платно и сукно, сама производи сав земљораднички алат који јој је потребан и сву храну себи и стоци. А затим, заједнички живот у кровињарима, навика да се рубље пере у хладној води, непознавање прања које се практикује у Француској. А шта да се каже кад су кише, снегови, влажна годишња доба… Сељак  у овој светој и мученичкој нацији, често гаженој, а никад умрлој, сељак продаје мало, купује мало; зарађује само онолико новца колико му је потребно да исплати порез. Тај се порез троши на одржавање администрације и куповање оружја и ратне опреме за вођење рата за слободу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>