Михајло Идворски Пупин

У Историјском музеју Србије постављена је до сада највећа изложба у част Михајла Пупина, великог српског научника, професора, проналазача, који је вишеструко допринео развоју културе у Србији. У Историјском музеју Србије имали смо прилику да чујемо и видимо интерактивне презентације са различитим темама. Изложба започиње уопштеном причом о одрастању и школовању нашег научника и обухвата сваки сегмент његовог живота.

Михајло Идворски Пупин рођен је у селу Идвор у Банату. Родитељи нису имали велико богатство којим би му помагали при школовању. Отац је хтео да Пупин остане код куће и да помаже мајци и сестри након што он умре, али мајка му то није дозволила. Основну школу похађао је у Панчеву, а пошто је био изузетно надарен добио је стипендију да школовање настави у Прагу. Како и сам каже тамо није био узоран ученик и двоумио се да се врати назад у Идвор након очеве смрти. Мајка је ту одиграла кључну улогу да он настави образовање. Тих година људи су мигрирали у Америку. Како би купио карту, Пупин је продао све своје ствари, осим гардеробе коју је имао на себи, да би купио најјефтинију карту на палуби. У марту, када је прелазио Атлантик, било је веома хладно, да би се угрејао лежао је покрај великог димњака који је испуштао пару и на тај начин исијавао топлоту. У Америку је стигао са пет центи које је одмах потрошио на колач. Да би преживео и стекао могућност да се на неки начин школује, морао је одмах да почне да ради. Бавио се физичким пословима и уз помоћ колеге који је био професор, такође мигрант из Европе, научио је латински, грчки и енглески језик, спремајући се за студије на Колумбија колеџу. Принцип рада машина научио је такође захваљујући помоћи колеге. Михајло Пупин је добио стипендију пошто се изузетно спремио и био један од најбољих кандидата. Студије је завршио као најбољи ученик генерације и добио је још једну стипендију да образовање настави у Енглеској и то на Кембриџу, али ни ту није стао. Отишао је у Берлин и добио докторску дисертацију из области физичке хемије.  Док је боравио у Америци, Пупин је открио секундарне Х зраке на рендгену и на тај начин убрзао настанак слике на неколико секунди, док је раније било потребно и неколико сати. У својој књизи „Са пашњака до научењака” рекао је да је ипак највеће образовање стекао у идворској школи, јер све што је као мали научио и видео, успео је касније да примени на пољу науке. Увидео је да се звук боље преноси кроз чврсту него гасовиту средину тако што је посматрао како пастири забадају нож у земљу и ударају о исти, док други ослушкују земљу и на тај начин преносе једни другима поруке. Пупинов значај телекомуникацијама био је велики, најпознатијим патентом, Пупиновим калемима, успео је да отклони велики број телефонских каблова са улица и да повећа раздаљину преноса звука. Захваљујући овом изуму први пут у историји, телефоном је могао да се зове било који град у Европи из Америке, а касније се мрежа Пупинових патената проширила свуда у свету.

Изложбом је демантован мит о међусобном сукобу двојице великана, Пупина и Николе Тесле. Они су били дугогодишњи пријатељи и радо су помагали и подржавали један другог чак и онда када се остали нису слагали. Једном приликом Пупин није подржао Теслу који се увредио и више није хтео да разговара са њим. Док је Пупин боравио у болници, непосредно пред смрт, два великана су се поново сусрела и сама разговарала иза затворених врата. Очевици кажу да су обојица плакала, али након Пупинове смрти, Тесла никада није хтео да прокоментарише које су биле теме њихових разговора.

Током Првог светског рата, Пупин је на универзитету Колумбија проучавао технике за откриће  сонара подморница и успостављање комуникације у авијацији што је била једна од кључних тачака захваљујући којој су Американци победили у рату. Овај део живота и рада, као и сваки други, приказан је видом интерактивне презентације у којој лик Пупина приповеда о токовима догађаја.

Пупин је имао и звање професора. Предавао је електротехнику на колеџу који је похађао. У Историјском музеју верно је приказана табла са једног од предавања са Пупиновим рукописом и сликама. Његови ученици били су  Миликен, Лангмур, Армстронг и Торнбриџ, а неки од њих били су и добитници Нобелове награде. Изрекли су своје мишљење о Пупину као професору:

„Велика је привилегија бити студент једног великог професора.”

„Само они његови ученици који су одабрали обесхрабрујући пут који је судбина свих оних што се баве истраживањем, могу дознати какву је светлост инспирације бацио на тај пут.”

„Његова способност да јасно уочи основу проблема, његова храброст при суочавању с великим потешкоћама и његово потпуно одбијање да призна пораз и поред нових и нових неуспеха, били су пример који је морао да стимулише енергију и машту оних око њега.”

Иако је био далеко од своје земље, Пупин је никада није запоставио и заборавио. Захваљујући угледу успео својим сведочењем да поврати Србији области које је Румунија хтела да преузме као своје. Упознао је Живојина Мичића што је приказано као живи разговор војводе и научника. Помагао је и подизањем бројних установа културе и образовања. Оснивач је Српског друштва за помоћ деци. Куповао је слике Паје Јовановића и Уроша Предића и оставио их као заотсавштину Србима. Овим чином спречио је да нека од највећих дела српске уметности доспеју у руке приватних колекционара.

За све који мало и недовољно знају о животу и раду Михајла Пупина посета изложби у Историјском музеју Србије биће едукативно значајна.

Наталија Којовић II6

Слике:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>