Спомен Принципу

Избор из поезије младобосанаца и српске поезије о Гаврилу Принципу, Печат, Београд 2014.године; приредили Драган Хамовић и Владимир Димитријевић.

Из горе наведене књиге  избор песама за ученички блог са темом о Великом рату сачинила Мила Ђурђевић, ученица IV/1.

Из циклуса  ,,Побуњени анђели

  Драгутин Радуловић 

ПОД НОВИМ ЖИВОТОМ

Мрзим ваше сузе и те млаке страсти,
Откуцаје биједна, разњежена срца,
Оборене главе без младачке части,
Кад се живот куне, и плаче, и грца.

Под небом што сипље меку свјетлост, јарку,
И свјежином поји човјека и скота,
Кличем ти, природо, пјесму силну, жарку,
Под окриљем нова, пламена живота!

Још под ведрим небом спи даљина плава.
Бљешти страстан трепет расцвјетаних грана.
Стар свијет и преживљен шумно васкрсава
У души, док пупи широм јарких страна

Живот, јак и млађан. Како поји слашћу
То сјећање куте душе побуђене!
Ћутим давну прошлост и све чари њене,
Часове што дишу животом и страшћу.

И под свијетлим дојмом једна јака нота
Затрепти у души, славећ свјетлост јарку.
Кличем ти, природо, пјесму силну, жарку.
Под окриљем нова, пламена живота!

(1907) 

Милош Видаковић 

СВЕТЛОСТ

Из кога ли краја недосежна
Ова светлост заношљиво жива,
Ова светлост милосна и нежна
Мени дође и срце целива.

Светлост, светлост, што радости ствара
И буди нас ко пурпурна зора,
Светлост, која видике отвара
Тамно-плавих и далеких гора.

Ох, она је походила мене
Ох, она се сада свуда нија!
Радосно се расклапају зене
И срце је пожудно упија.

Оживљује све што лепо беше,
Срећа бола и лепота јада.
Равнице се на далеко смеше.
О будућем утешно се нада.

И све благо и расветљено бива,
Ничег нема нечедна ни грешна.
Светлост једна срце ми целива,
Светлост, светлост блага и утешна.

                                                                    (1913)

Из циклуса ,,Принципове стопе

Ђорђо Сладоје 

ПРИНЦИП 

Не црном руком но вођен мишљу светом
Ја сам се дуго у сну рво са том метом
И да сам промашио свеједно било би свету
Ал ја сам обећо сестри и заклео се кмету
Ја сам се Жерајићу заклео тврдом вером
И немам никакве везе с вашом свињском афером

Ја сам злотвора гађо ал нисам пуцо у њу –
Смејо се мојој капи руго се моме гуњу
А могао је наћи неко сретније место
И тамо отићо на излет са невестом

Прихватам вашу казну ал не могу да признам
Да је то просто злочин варварство тероризам
И да сам страшни повод и узрок светског бола –
Мене је водила рука што је аждају забола

И сад кад наша драма скончава у водвиљу
Ја бих се судијо опет жртвово истом циљу 

Владимир Јагличић 

АНЂЕО

Плаћеним пером, поткупљивим кистом,
тако је лако у скривеној претњи,
пред силом света,за угођај летњи,
утврђивати кривце новом листом –
и слободара звати терористом
и освајача племићем у шетњи.
Но, кад се сетим гураве вам правде
анексије и ћутње светских сила,
и под Турцима шест стотина лета,
одмах призовем анђела Гаврила –
укопан станем као да сам мета –
преко Дрине би корак сам одавде,
рука се маша пистолета.
Кад пуцњима се најави слобода,
не зна бонтонски власти да угађа,
већ царске главе наниже пред сечу.
Она је лепа, он је надвојвода -
жалим, још деце могла је да рађа,
и да шпацира с мужем – ал по Бечу.

CAM01518

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>