Поетизација и симболика у роману “Време смрти“ ( I књига)

  • Роман “Време смрти“ је изграђен претежно од епских елемената. Oсим епских, појављују се и лирски елементи, који дају посебан значај роману. Реалистичне слике се поетизују, а симболика има важну улогу.
  • Од лирских елемената најизраженији су симболи:
  • Гавран- птица која скоро у свим митологијама света означава гласника смрти и носиоца душе, пророка или гласника несреће.
  • Митови повезани са гавранима и вранама имају често двоструко значење- једно као наговештај смрти и зла, а друго као наговештај среће и доброте.
  • Понегде верују да је птица, коју је Ноје пустио да прелети воду и нађе земљу, била заправо гавран.
  • У народу се веровало да ако гавран падне на кућу, онда ће та кућа остати без домаћина, или је већ остала, а ако често лети изнад куће и гракће, онда и то слути несрећу. Кад се у селу појави више гавранова, онда ће у том селу ускоро бити људска погибија.  За време битке, над којом војском гракне један или више гавранова, та ће војска погинути у првом сукобу.
  • Гавран често зна за јуначку невољу, те када га рањени јунак  закуне да му однесе црн глас кући , он ће га послушати.

Untitled-3

Чавка- у неким  културама верује се да чавка на крову предсказује долазак гостију, а у неким да је лош знак.У народном веровању, кад чавке стану пред кућом, па крече пре ручка, добар је знак. Но, када оне стану иза куће и крече после ручка, означава рђав и неповољан догађај.

Untitled-5

Одломци из романа, где се појављују ови симболи:

* Овај рат за Србију може бити само значајнији по ономе што се у њему изгубило него по ономе што се њиме добило. Да ли је разумно то рећи вечерас ?

На крововима кућа, шупа и нужника равнодушно и надмоћно стоје чавке и вране. Два велика јата витлају се и гачу над њим, избеглицама, колима с избеглицама, под тешким облацима, из којих на махове сипи киша.

* Изнад венчића беле кратке браде разлива му се румен напора; креште вране са липа уз прозоре; он шапуће: ,,Дивизије су препловљене. Старешински кадар игинуо од четрдесет до шездесет посто.  Муниција потрошена. Пешачке има највише за две недеље, а артиљеријске - по неколико граната на топ. Војска је, господо министри боса и гола. “

*Чавке и вране више не гачу: пролажење кола са рањеницима се размакло…

 КИША- обично симболизује увид у унутрашње стање јунака. Киша је потребна јер из ње долази до неке обнове, живот тече или се ствара нови живот. Али у исто време може да донесе уништење и разарање. У књизи Постојања Бог, осим обнове, шаље кишу на земљу као пресуду и казну, доноси поплаве и потопе.

* Гледа редом заћутале цивиле, министре, и опозиционере, жели да им каже : ,, Људи, видите ли ви каква је киша ? “ Не, то не би одговарало овој турубној забринутости, застрашујућој укочености људи који владају и командују Србијом.  Жели да изговори неку сасвим обичну, људску реч о толиким вранама, на пример, али га у томе спречи нагло устајање свих присутних.

* Само себе волите, Аћим и ти- јекну Ђорђе и одступи. Зали га киша и снизи торба (Време смрти, прва књига).

Untitled-6

 

ГЕОРГИНЕ И ХРИЗАНТЕМЕ

Хризантема- je вишегодишња биљка која природно цвета у октобру месецу, води порекло из Кине где је гајена много година пре Христа и одакле је стигла у Jапан, a из Јапана сe проширила на цео свет. Њено име  води порекло из грчког jeзика и буквално значи златни цвет. У неким земљама хризантема се везује за смрт зато што цвета у време годишњих спомена на мртве, али у већини земаља има позитивно значење. У Kореји и Кини она је неизоставан цвет за декорацију разних свечаности, а у Јапану чак симболизује љубав, уопште, на истоку хризантема симболизује дуг живот и срећу. Иако изворно није јапански цвет већ кинески, хризантема је симбол Јапана. У Енглеској по рођењу дарују хризантемама. Хризантема – у нашој земљи, као и у већини других европских земаља, је цвеће које се носи на гробље, мада може означавати и љубав и истину. Занимљиво је да у Јапану, одакле су стигле , хризантеме симболизују дуг живот,обиље и срећу. У Европи хризантема је толико повезана са мотивима смрти и умрлима да је тешко замислити примену са  било којом другом намером.

Untitled-1

* Стоји ослоњен на тарабу; из таме миришу хризантеме; јако миришу хризантеме у башти, иза тарабе, за леђима.

* Мотри на капијицу међу жутим георгинама, које њише маховити ветар гасећи у сенци зида њихово буктање под сијалицом.

* Када се гвоздена шипка угреје од чела, одмакне га да се охлади, па се опет прислони нагусту, чврсту студ. Напољу, у башти, пада орахово лишће; миришу хризантеме.

* Загледа се у капијицу међу жутим георгинама. Ветар меша и мути њихово буктање. Пригушије нечије кораке на улици. Не види га од зида; кад пролази, Вукашину се види врх шешира. Капија остаје непомична. Само је ветар у георгинама и хризантемама испод прозора и око куће.

* Зури у капијицу; до ње ,до улице , мора да се чују њени  дамари. Њишу се хризантеме.

* Корача споро ,прикрада се, гази врховима ципела по ораховом лишћу на калдрмисаној стази међу георгинама и хризантемама,коју под светлошћу сијалице таласа ветар.

* Крагујевачке авлије опоро  миришу на хризантеме и сахране.

*,, Иване ,погледај ону слатку дечицу што вире иза георгина и хризантема. Не знају, јадна ,да и њих чека један последњи марш кроз неки Крагујевац. “

* Полазе уском,мрачном улицом с ретким сијалицама. Ивану топло и узбудљиво светле прозори кућа , сигурно пуних деце, девојака, мајки.

На нешто прастаро миришу му хризантеме из башта; удише их жудно.

,,Зашто, тата, хризантеме сматрају гробљанским цвећем?“

,,Ваљда зато што је последње цвеће. А мене баш оне подсећају на лето. Лето које се не предаје зими“ – заћута незадовољан својим доказима, јер Иван ћути.

Настави брзо,прегласно: – А мирис им је оштар, чист, зелен некако. Ја волим оштрину тог мириса (Време смрти, прва књига).

   asdsa

    Георгина(Далија)

У роману је често присутна и дескрипција:

* Не зна се само колико је дуго остао први пут насамо с Пашићем, у оној нарочитој тами његове собе, једући крушку с њим, а био далеко у будућности којом су севале муње од Земуна и грмело Сремом. Кад је хладан и хучан ветар ускочио у собу, Пашић је стајао крај прозора, загледан у запад, а муње су припаљивале његову браду, коју му је повијао ветар. Учинио му се моћним и великим у том предолујном призору, поличио му је на онога Пашића који је био Бакуњинов учитељ и друг.

* Љубав је не надокнађује. То осећање има своје и само једно време.

* Свагда га опчињава та смена светлости и таме. То настајање ноћи ,појава звезда, објава васионе.. Никад у сутону није волео да је у соби и затвореном простору; у тим тренуцима не може да ради; тад жели да је сам. Нека узбудљива стрепња га испуни, сва му се осећања избистре и рашире, мисли пропну.

* Вукашин се пита: куд ће одавде? Осећа се несрећним;тако несрећним да се у њему ниједно друго осећање не може да издвоји. Људи око стола тамне, на карти се не виде ни линије ни стрелице; угасиласе та генералштабна представа Србије; утишао се и жагор огорчења на балканске суседе.  Одмиче се и смањује све око њега. Из даљине чује довикивање коморџија и псовку официра на улици.

* Тмушно небо пада на болницу, на Милену, која одлази ходником…

* Силазећи из командантове канцеларије низ степенице, Богдан Драговић се судари са месецом. Отеклом, рујном тиквом што се котрља касанрским кругом. Букти му ознојено лице; фијуче корбач у глави.

* Ону са шеширом, лепа је, ако је стара, одвешћу је под оскорошу, љубичасто, рујно, црвено, жуто лишће што мирише на светлост и земљу, ту постати мушкарац.

* дотаче жуту мараму...
* Њему се осмехује жута смрт:  девојка у жутој марами седа до њега и гледа га плавим ,умилним, дивним чудесним очима.

*Густа, ниска облачина поклопила долину.

* Локомотиве пиште. Жене тихо плачу; шмрчу старци; унезверена деца гурају се пред мајке да гледају необичну војску. Сељанке прилазе најближим поднаредницима и ћутке им гурају јабуке у џепове. Батаљон се раскида почецима борбених песама, пара касарнским шалама, засипају га очајнички повици мушке љубави, ковитла се по шинама ,грчи између два воза. Све се мути и дрхти у сузама; имена и надимци се узвикују као крици. (Време смрти, прва књига).

                        

Анђела Микић  IV/1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>