Први светски рат у документима Архива Србије

Први светски рат у документима Архива Србије

Под покровитељством Министарства културе и информисања поводом националног празника Сретење – Дана државности Републике Србије отворена је изложба у Архиву Србије 5.марта ’14 Јавности је представљен избор докумената Архива Србије о аустроугарској политици према Србији и Балкану почетком 20. века, документа о аустроугарским војним припремама почетком 1914. године и великим војним маневрима 24 – 27. јуна 1914. године, о Сарајевском атентату и Јулској кризи, почетку Првог светског рата и односу великих сила према Србији.

Архив Србије је установа културе од националног значаја, централни државни и матични архив за 36 архива на територији Републике Србије. Основан је 2/14. децембра 1898. године доношењем Закона о Државној архиви Краљевине Србије, а почео је са радом 1900. године. Први управник Архива био је др Михаило Гавриловић, један од водећих историчара тога доба. У току ратова који су вођени у 20. Веку, грађа Архива Србије била је на мети окупаторских војски. Данас се чува око 13 000 дужних метара архивске грађе из 19. и 20. века, настале радом државне управе, просветних и културних институција, судова, удружења и појединаца.

На изложби је изложено:

 

  1. Препис писма гувернера Босне и Херцеговине Оскара Поћорека упућеног 28. маја 1913. године министру финансија Аустроугарске Леону Билинском о политици према Србији и становништву у Босни и Херцеговини.
  2. Преписи извештаја српског војног изасланика у Бечу октобра 1913. године о незадовољству аустроугарских власти због неуспешне спољне политике, тежњи да се користи свака прилика да се ослаби моћ Србије и доношењу новог Закона о војсци којим се повећава број регрута.
  3. Обавештење (13/26. јануар 1914.) о изненадном обиласку војника у Петроварадину од стране аустроугарског министра рата Александера фон Кробатина и појачаним припремама војске, нарочито артиљерије, после те посете.
  4. Извештај српског војног изасланика у Бечу о планираним аустроугарским војним манервима у Босни и Херцеговини од 11/24. до 15/27. јуна 1914. године.
  5. Телеграм српског посланика у Бечу Јована Јовановића 15/28. јуна 1914. Који ибавештава да су у Сарајеву убијени аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд и његова супруга.
  6. Телеграм председника владе Николе Пашића 15/28. јуна 1914. да се аустроугарском министру спољних послова, грофу Бертхолду, изјави „дубоко жаљење поводом убиства престолонаследника и његове супруге и гнушање противу оваквог злочинства“
  7. Обавештење маршала двора о проглашењу жалости српског двора од осам дана због смрти аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда
  8. Телеграм српског отправника послова у Берлину др М. Јовановића 16/29. 1914. о писању берлинских новина на основу бечких и будимпештанских новинских извештаја у којима се Србија окривљује за атентат
  9. Обавештеље Министарства унутрашњих дела 16/29. јуна 1914. да је из Великог Зворника протерано 16 српских породица и пребачено у Србију, Мали Зворник.
  10. Циркулар Николе Пашића свим српским дипломатским представништвима 18. јуна/1. јула 1914. о оптужбама против Србије од стране аустријске и мађарске штампе за атентат и ставу Српске Владе која осуђује атентат, сматрајући га делом „једног младог и егзалтираног фанатика“
  11. Извештај српског отправника послова у Риму Љубомира Михаиловића 18. јуна /1. јула 1914. да је вест о атентату у Италији примљена на специфичан начин, без тешких осуда и да јавност осећа поводом атентата „ако не баш задовољство, а оно им је уклоњена непријатност. Надвојводу фердинанда нису волели у Италији…“
  12. Објава Земаљске владе за Босну и Херцеговину 18. јуна/1. јула 1914. о оснивању преког суда поводом Сарајевског атентата.
  13. Извештај српског посланика у Паризу др Миленка Веснића 21. јун/4. јул 1914. о првим реакцијама на атентат и разговорима са француским министром спољних послова
  14. Телеграм српског посланика у Лондону Батије Бошковића 3/16. јула 1914. да аустроугарска амбасада покушава да енглеску штампу и јавно мњење придобије против Србије и да „ Србија треба да буде спремна на све и да се не пусти да буде изненађена“
  15. Извештај српског дипломатског посланика у Бечу Јована Јовановића у периоду Јулске кризе о реакцијама у политичким и дипломатским круговима на атентат, пропаганди аустријске штампе која окривљује Србију за атентат, демонстрацијама пред српским посланством у Бечу, паљењу српске заставе и ишчекивању потеза Аустроугарске према Србији.
  16. Ултиматум Аустроугарске упућен Србији 10/23. јула 1914. године.
  17. Телеграм српског посланика у Паризу др Миленка Веснића 11/24. јула 1914. да је немачки посланик у Паризу изјавио потпуну солидарност своје владе  са аустроугарском и изразио жељу да се ниједна друга сила не меша у спор између Аустроугарске и Србије.
  18. Телеграм српског посланика у Бечу Јована Јовановића 11/24. јула 1914. да Аустроугарска упућује војску на југ јер сматра да се спор може решити само ратом и тражи упутство у случају прекида дипломатских односа.
  19. Извештај српског посланика у Петрограду Мирослава Спалајковића 11/24. јула 1914. да руски министар унутрашњих послова осуђује захтеве изнете у ултиматуму.
  20. Препис писма регента Александра Карађорђевића 11/24. јула 1914, руском цару Николају Другом да је Аустроугарска поводом Сарајевског атентата предала ултиматум Србији у коме се налазе захтеви понижавајући за Србију као независну државу.

На изложби није било дозвољено фотографисање документа и зато смо онемогућени да визуелно представимо неки од докумената. Позивамо све ученике да посете изложбу и прате даље активности Архива Србије јер је најављена нова поставка докумената који хронолошки следе после представљених догађања.

 

Списак и преглед изложених докумената сачинила проф. Драгана Мишић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>