Ниш у Првом светском рату

Након убиства аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28.јуна 1914.године, Аустроугарска је за организацију атентата оптужила Србију и пипремала је  војни поход на њу. Желећи да одбрани своју државу , српска Влада 25.јула 1914. године наређује евакуацију становника Београда и пребацује Владу у Ниш, који на тај начин постаје „Ратна престоница Србије“. Само пар дана касније у Ниш стиже телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији.

Народна скупштина заседа у згради Официрског дома у Нишу 7.децембра 1914.године и доноси „ Нишку декларацију“ у којој су образложени циљеви ослободилачког рата и најављено уједињење Јужних Словена – Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, тако да Ниш називају и „родним градом Југославије“. У периоду од 27.јула до 16.октобра 1915.године у згради Официрског дома је поред Нишке декларације донето још много одлука. Ту је 6.маја 1915.године одржан и Југословенски конгрес на коме је усвојена „ Нишка резолуција“ којом је наглашена борба балканских народа за ослобођење и уједињење и изражен став против Лондонског уговора, којим се Италији уступа део јадранске обале.

За време Првог светског рата Србијом је харао тифус, у Нишу је епидемија тифуса широке размере добила у новембру 1914.год. када почиње и масовно умирање. По сачуваној евиденцији, у Моравској сталној војној болници, у новембру су умрла 253 лица, децембру 297, јануару 380, фебруару 495, марту 393, а у априлу 231, да би се надаље број умрлих лагано смањивао. У том периоду град је стравично изгледао, како каже један од очевидаца: „ У Нишу је царовала смрт“. Блатњавим и излоканим улицама пролазила су запрежна кола натоварена болесницима, а још чешће грубо израђеним сандуцима.

Од октобра 1915.године до октобра 1918.године Ниш је под окупацијом немачких, аустријских и бугарских трупа. Снаге Прве армије под командом војводе Петра Бојовића су 12.октобра 1918.године ослободиле Ниш.

Из овог периода у Нишу налазимо старо војно гробље, које се налази у данашњем насељу Делијски вис, где су сахрањивани спрски војници из Балканских ратова, из Првог светског рата, а делимично и немачки војници из Првог светског рата. Један део овог гробља је издвојен и чини војно гробље Британског Комонвелата, где су сахрањени британски војници погинули у Првом светском рату.

 

                                                                                                                                     Михаило Милићевић IV/4

 

Улица кнегиње Љубице, поглед ка Тргу краља Александра.