Ратна дешавања 1917. И 1918. године

РАТ ПОДМОРНИЦА И УЛАЗАК АМЕРИКЕ У РАТ

У Првом светском рату 1917. година била је пресудна, њене последице ће се осетити тек 1918. године. Поморска блокада, коју је Велика Британија увела Немачкој, почела је да смета немачком врховном штабу. Као одговор, немачки канцелар Теобалд фон Ветман Холвег у фебруару 1917. објављује подморнички рат  Великој Британији. Потопљено је преко 2.000.000 тона британске хране. У јулу исте године Британија прелази на систем конвоја, што је био веома ефикасан систем у неутралисању опасности од Немачке. Убрзо немачка привреда почиње да слаби.

Након победе Немачке и Аустроугарске у бици код Кобарида, савезници оснивају Врховни савез ради планирања даљих ратних акција против Централних сила.

Америка је водила политику неутралности и од 1914. се залагала за мир. Велики број историчара сматра да је Америка повод за улазак нашла у потапању путничког брода Лузитаније у коме се тада налазило 128 Американаца. Амерички  председник  Вудро Вилсон је изјавио да је Америка сувише поносна да би ратовала, али и да неће толерисати кршење међународних права. Мањи број историчара сматра да је Америка ушла у рат због притиска бившег председника Теодора Рузвелта на Вилсона усред немачке саботаже приликом експлозије у складишту муниције и изазивању експлозије у фабрици муниције.

Након што су подморнице потопиле седам америчких трговачких бродова, америки Конгрес је 6. априла 1917. године објавио рат Немачкој и стао на страну Савезника.

image1

Амерички регрутациони постер

image2

Плакат је био истакнут у САД, с апелом за помоћ Србији и покренуо је родољубе и добровољце.

image4

Комуникациони ров у бици код Кобарида

image3

Амерички мајор у извиђачком балону

СОЛУНСКИ ФРОНТ

 

Офанзива на Солунском фронту уследила је тек 15. септембра 1918. године. У свом дневнику генерал Милан Недић каже: „Пред офанзиву 1918. обе стране располагале су скоро једнаким снагама: свака са по 600.000 људи. Непријатељ је био надмоћнији у пешадији, а савезници у коњици, авијацији и оруђима, нарочито великог калибра.“ Прва офанзива је била на линији Соко — Добро Поље — Ветерник. Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг поља у којој је фронт пробијен. Тада је регент Александар  издао енергичну историјску заповест: „Напред, у славу или смрт!“

Видевши јачину војске Савезника, Бугарска још 13. септембра шаље изасланике у Солун, где су они захтевали мир. Краљ Фердинанд, одрекао се престола и 21. септембра напустио је Бугарску заувек.

Слом бугарске војске и продирање савезника с југа имали су за последицу и слом Аустроугарске. Немци су покушали да појачаним снагама сломе офанзиву, али нису успели. 27 батаљона српске војске је сломило 47 батаљона немачке војске. 12. октобра 1918. у Ниш улазе снаге Прве српске армије на челу са војводом Петром Бојовићем. 19. октобра војска улази у Београд сломивши немачке снаге на Сави и Дунаву.

У Немачкој је избила револуција и 9. новембра је проглашена република. У 11.00 часова, 11. новембра 1918 — једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца — примирје је ступило на снагу.

image5

Пробој Солунског фронта

image6

српска батерија

image7

Карикатура на крају Првог светског рата

image8

Армирана возила

Алекса Живковић  IV/1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>