Михаил Александрович Шолохов (1905 – 1984)

image1

Михаил Александрович Шолохов рођен је 24.маја 1905. у сеоцету Крусилину, близу варошице Вјошенска. Како је варошица била у близини реке Дон, он је већи део живота провео управо ту, крај реке, где се упознао са начином живота донских козака.
Михаил Шолохов је био поносан  на чињеницу  да је одрастао крај Дона и изјавио је :

“Рођен сам на Дону, тамо похађао школу, формирао се као човек и писац!“

Шолохов није био козак. Његова мајка  била је по оцу Рускиња, по мајци полу Татарка.
Отац му је био трговац, Александар Шолохов. Мајка Анастасија удала се за козачког гардисту, те Михаил није могао носити очево презиме до смрти очуха. Због тога је био исмеван често.
Од своје 15.године почео је да ради и променио је бројна занимања, од утоваривача до учитеља  у школи. Био је и. порезни инспектор (1922). У току те године ухваћен је и приведен због узимања мита. Одређена му је била смртна казна- стрељањем. Међутим, његов отац је платио да га пусте, донео је нове изводе из матичне књиге рођених, према којима је Михаил имао 15 година а не 17.
Казна стрељањем замењена је казном од годину дана боравка у затвору за малолетнике.

Недуго након тог инцидента, кренуо је да ствара комплексно дело “Тихи Дон“. Како је имао свега 21 годину када је завршио дело, сви су мислили да је плагијатор. Многи критичари, али и народ,  нису веровали  да неко млад може да напише тако дубоко, грандиозно, психолошко дело.

Шолохов је морао 1928.године да покаже специјалној државној комисији у Москви, оригиналан рукопис. Рукописе је чувао његов најбољи пријатељ,  Василије Кудашев, који је такође био писац. Кудашев је био члан  Савеза писаца, имао је свој кабинет  у Москви. Када је он погинуо у рату, траг Шолоховљевим рукописима се изгубио, док нису сазнали да их чува родбина Кудашева.
Руска академија наука купила је оригиналне рукописе романа.

Познато је да су Шолохов и Солжењицин имали јако компликован однос  јер је Солжењицин оптуживао Шолохова да је плагирао роман.
1973.године Шолохов је потписао “Писмо групе совјетских писаца о Шолохову и Солжењицину.“ У том писму су обојица  оптужени  да су покушали да побуде неповерење према мирољубивој политици Совјетске државе. Шолохов се залагао да Солжењицин не добије Лењинову награду за причу “Један дан Ивана Денисовича“.
1974. године је Солжењицин , у Паризу,  издао књигу “Стремен Тихог Дона“ , а као поднаслов стајало  је “Загонетке романа“. Ирина  Медведева  Томашевска је  била књижевна критичарка која је написала заправо горепоменуту књигу. Књига је потписана само  псеудонимом “Д“ али је Ирина, недуго након објављивања књиге, у страху од совјетске тајне полиције КГБ, извршила самоубиство.
И  након објављивања манускрипте “Тихог Дона“, када је доказано да Шолохов није плагијатор, Солжењицин се није извинио за блаћење.
Сартр  се 1964. одрекао  Нобелове награде.  Као разлог  је навео то што претходна награда није била уручена Шолохову, поменувши да је једино Совјетско дело које је добило ову награду, дело које је издато ван земље и забрањено у Русији (алудирајући на  Пастернаковог “Доктора Живага“).
Тај Сартров коментар био је вероватно добар подстицај да се наредне године, 1965., Шолохову додели Нобелова награда. Као образложење стоји: „За уметничку снагу и истинитост којима је у својој донској епопеји описао историјску епоху живота руског народа.“

Роман “Тихи Дон“ је роман епопеја. Захваљујући том делу имамо увид у козачки начин живота у току трајања револуција и Првог светског рата.
Шолохов се трудио да у својим делима побегне од  утицаја социјалног реализма и због тога је имао неприлике са СССР-ом и  са самим Стаљином.
Шолоховљева главна тема  у делима били су козаци. Пре “Тихог Дона“  објављене су “Приче са Дона“. Већ у њима бавио се козачким питањем и оне обухватају велики временски период: савремене козаке и период преломан за историју Русије и подоња.
“Тихи Дон“ је највеће и најобимније дело у Русији након Октобарске револуције а и у целом 20. веку једно од највећих.
Роман је настајао 15 година. Први и други део штампани су  1928. и 1929. Трећи је штампан 1933., а четврти 1940.
Радња романа обухвата временски период од маја 1912. до марта 1922. То је период битних збивања, како за светску историју, тако и за руску историју: Први светски рат, Фебруарска револуција, Грађански рат, Октобарска револуција.
Роман је током 20.века  три пута екранизован (1930. , 1958. , 1992.)
Филм из 1958. Године, који је снимао  Сергеј Герасимов,  добио је мноштво међународних награда.
На трећој екранизацији радио је  Сергеј Бондарчук. Та екранизација остварена је у сарадњи СССР-а, Велике Британије и Италије.

Шолохов је добитник је великог броја совјетских  књижевних награда. Стекао је велику славу захваљујући “Тихом Дону“.
Написао је и:“Приче са Дона“, “Азурна степа“ ,  “Човекова судбина“ , “Узорана ледина“ и “Они су се борили за отаџбину“.

Умро је 21.2.1984. у варошици крај које је рођен.
Дакле, истина је била да се родио, живео и умро тамо где је највише волео да буде, крај свог вољеног Дона.

image2

“Изливајући се из свог корита живот се разлива у мноштво рукаваца.Тешко је унапред одредити којим ће се рукавцем упутити свој вероломни и лукави ход. Тамо где је данас живот оплићао као речица у лето, толико оплићао да му се види дно- сутра ће потећи велика и нарасла река… “

image3

“ Сви имамо један пут, али сви они иду другачије…“
“ Победник је једино онај који тачно зна за шта се бори и ко верује у свој рад.“
“ Земља је као жена- ако није дата, мора бити одузета.“
“ Добро нахрањен гладног не разуме.“
“ Шта је било, било је, проливене сузе не можеш вратити.“
“ Свака будала је луда на свој начин. “
“ Најгора ствар на свету је чекати и надокнађивати.“
“ Човек живи са својом надом.“
“ У суштини, човеку треба мало да би био срећан.“
“ Боље сузе него суво око и чврсто стиснуте усне.“
“ Шта се десило не можеш вратити, зашто онда тражиш кривца? Морамо некако наставити даље.“
“ Неписани закони су они који диктирају живот људима.“
“ У рату, најбитнија ствар је битка у коју идеш.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>