Милутин Бојић (1892 – 1917)

image1

 

Милутин Бојић, песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар, рођен је у Београду 19. маја 1892. у занатлијској породици градског порекла, са психологијом радника и смислом за истрајни рад. Tо ће бити од великог значаја за његов живот и књижевно стваралаштво. Похађао је теразијску основну школу, а потом и Другу београдску гимназију. Уписао се на студије метафизичко-педагошке групе предмета на Филозофском факултету. Са млађим братом 1907. године, на пољани званој Баталџамија, присуствује свечаности постављања темеља зграде Српске народне скупштине. Већ тих година, Бојић почиње да објављује своје песме и краће критике и студије у школским листовима али и у Скерлићевом и Гроловом „Дневном листу“, где је примљен као најмлађи сарадник.

Драмска трилогија ,,Деспотова круна“ датира из 1907. када је био ученик гимназије. Упоредо са школским програмом, Бојић је учио стране језике, проучавао светску књижевност и пратио њене савремене токове, истраживао историју филозофије, основе психологије и савремене психоанализе а инспирисала га је и позоришна уметност.

Проучавао је Билблију, дела Игоа, Ничеа, Бодлера, Толстоја, Чехова, Фројда и других.

Бојић је учествовао у Балканским ратовима 1912. и 1913. године , као и у Првом светском рату. Путовао је у ослобођене јужне крајеве и писао путописе, белешке и епиграме, песме, књижевне и позоришне рецензије и написао је изврсну историјску драму „Краљева јесен“. Јован Скерлић истиче његов таленат и о збирци „Песме“(1914) у „Српском књижевном гласнику“ похвално пише.

По објави рата, Милутин Бојић је напустио Београд са српском војском. Услед ратних опасности сели породицу прво у Аранђеловац, па затим у Ниш, где при Врховној команди обавља дужност цензора. Еп „Каин“ настаје 1915. у Нишу. Исте године му мајка умире и са млађим братом се повлачи преко Црне Горе и Албаније на Крф.
У јануару 1916., пролазећи кроз Албанију, у Драчу пише оду свом Београду, песму „Сингидунум“. Ход српске војске и избеглица кроз кланце, клисуре и мочваре Црне Горе и Албаније описао је у чланку „Србија у повлачењу“.

На Крфу, исцрпљен болешћу, свестан да неће још дуго живети, наставља да пише песме, преводи, завршава „Урошеву женидбу“ и започиње епопеју „Вечна стража“ и њене делове објављује у „Српским новинама“ на Крфу. Почетком јесени 1916. проводи једномесечно одсуство у Француској, где је последњи пут у Ници видео вереницу Радмилу Тодоровић и у Тулону брата. Опорављао се и у Ници. Када је био уверен да се излечио, тражио је да га врате у Солун. Говорио је: „Наша војска се спрема у пробој, не бих себи могао да опростим да не будем део те битке.“ Као чиновник Министарства унутрашњих послова премештен је са Крфа у Солун 1917. године. У јулу исте године излази збирка „Песме бола и поноса“. У овој збирци се налазе 34 песме које је написао на Крфу и у Солуну. Одатле је и његова најпознатија песма „Плава гробница“ посвећена хиљадама српских ратника умрлих на Крфу и сахрањених у плавим дубинама мора. Бојић је и сам био сведок масовног умирања на острву Виду.

image2

У Солуну је избио велики пожар који је уништио половину вароши. Приликом овог пожара до темеља је изгорела и штампарија „Акварионе“ у којој је била штампана збирка „Песме бола и поноса.“

Милутин Бојић, вршњак Иве Андрића, завршио је своју књижевну каријеру пре него што је Андрић објавио и једну књигу. Преминуо је у Солуну у војној болници 8. новембра 1917. са само 25 година. Сахрањен је на војничком гробљу Зејтинлик а опроштајни говор на сахрани читао је књижевник Иво Ћипико. Крајем лета 1922. године  посмртни остаци Милутина Бојића су пренети у Београд.

Својом другом збирком песама Бојић је себи још за живота подигао споменик, а животом и делом постао је симбол српског страдања у Првом светском рату.

image3

„Та моја туга за изгубљеним временом створила је од мене епикурејца своје врсте.“

Ана Николић III/1

Теодора Недељковић III/1

Рецитација песме  „Плава гробница“, Милутина Бојића, коју изводи Драган Николић:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>