ЦРЊАНСКИ И ПОЛЕМИКА СА КРЛЕЖОМ

ОКЛЕВЕТАНИ РАТ

Беше давно када је славна песникиња Десанка Максимовић нашу отаџбину описала као малу земљу сељака, на брдовитом Балкану…Далеко у високим планинама овог трусног подручја, вековима мучена и разарана, народа лишеног слободе, Србија и даље живи. Њени мали људи, и даље копају голим рукама оно мало плодне земље која је остала под ногама окупатора што су немилосрдно газили и уништавали све пред собом. Године патње, бола, туге стоје иза набораних лица наших најстаријих, оних који су се борили да ми данас живимо у миру, а хектари многих равница испуњени су црним, мермерним плочама, на којима крупним словима вековима стоје написана имена наших предака, наших јунака и хероја.

Здраворазумски гледано, ми као њихова деца не смемо их никад заборавити, борећи се свим силама да у наредним годинама овог века, ове наметнуте пропаганде безусловног мира, негујемо и штитимо успомену на све оне који су своје душе дали, а не продали, немилосрдним освајачима.

И у мору тих, народски речено проданих душа, који и за ону најтврђу, крвљу натопљену кору хлеба коју им непријатиљи дају желећи да их понизе, раде све, не осврћући се на оно што остављају и заборављају, бритког језика, златног ума, наш песник, Милош Црњански, креће у своју борбу са ветрењачама. Борбу против присилне пацифистичке манипулације обичних, напаћених људи. Језиком бритким као сабља, неприкосновеног талента и знања, он износи своје ставове, не бојећи се никога. У чланку „Оклеветани рат“ (Време, Београд, 16. 3. 1934.)изнео је најсветлије идеје бранећи наш етнички идентитет. За њега је рат био света борба за слободу, касарне школе чије су вредности, како и сам каже, непролазне. Утопијом је сматрао идеју високог приказа мира, уздижући сенке рата и сав допринос у развитку човечанства који је он донео са собом. Својим знањем је бранио тако већ патњом самог заробљеништва униженог војника, величајући његова највећа морална начела, која су заиста одлика сваког човека који је учио и прошао животну, војну школу. Није желео да се повинује таласу пацифизма који је долазио са Запада, већ је неуморно говорио о величанствености великих битки које су вођене за слободу.

Његове идеје косиле су се идејама његових савременика, који су се трудили да на све начине оповргну изнете ставове. Мирослав Крлежа, велики пацифист, који је и сам служио војску у Пешти, пише текстове против Црњанског, заборављајући своје чланке у којима је и он одушевљено прихватао „генијалну“ стратегију аустроугарских генерала, нижући безбројне епитете у славу рата. Заборавио је своје путеве којима је ишао док није постао велика личност пацифизма. Иако се, против Црњанског, служио разним средствима, није успео у својој намери да унизи његове ставове, у којима ми, чувајући у аманет остављена дела, проналазимо и схватамо све поуке и поруке његовог рада.

На небу, пуном истих, једноличних звезда, једна,наизглед најмања, сијала је најјаче. Обасјавала је својом светлошћу цело тамно, мрачно небо. То је био највећи међу највећим, најхрабрији Милош Црњански. И даље, корачајући сигурно, утабаним стазама мира, дубоко га носимо у срцу и чувамо од заборава. Слава му и хвала!

 

Елена Крсмановић II-2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>