РАТНА ДЕШАВАЊА 1917. И 1918. ГОДИНЕ

РАТ ПОДМОРНИЦА И УЛАЗАК АМЕРИКЕ У РАТ

1917. година је била пресудна у Првом светском рату, али ће се последице осетити тек 1918. године. Поморска блокада коју је Велика Британија увела Немачкој почела је да смета немачком врховном штабу. Као одговор, немачки канцелар Теобалд фон Ветман Холвег у фебруару 1917  објављује подморнички рат  Великој Британији. Потољено је преко 2.000.000 тона британске хране. Убрзо у јулу исте године Британија прелази на систем конвоја што је био веома ефикасан систем у неутралности опасности од Немачке. Убрзо немачка привреда почиње да слаби.

Након победе Немачке и Аустроугарске у бици код Кобарида, Савезници оснивају Врховни савезнички савез ради планирања даљих ратних акција против Централних сила.

Америка је водила политику неутралности и од 1914. се залагала за мир. Велики број историчара сматра да је Америка повод за улазак нашла у потапању путничког брода Лузитаније у коме се тада налазило 128 Американаца. Амерички  председник  Вудро Вилсон је изјавио да је Америка сувише поносна да би ратовала, али и да неће толерисати кршење међународних права. Мањи број историчара сматра да је Америка ушла у рат због притиска бившег председника Теодора Рузвелта на Вилсона усред немачке саботаже приликом експлозије у складишту муниције и изазивању експлозије у фабрици муниције.

Након што су подморнице потопиле седам америчких трговачких бродова, америки Конгрес је 6. Априла 1917. године објавио рат Немачкој и стао на страну Савезника.

over there             save serbia

Амерички регрутациони постер.        Плакат је био истакнут у САД, с апелом зa                                                                 помоћ Србији, који је покренуо родољубе и                                                               добровољце.

crno                              radniciАмерички мајор у извиђачком балон       Комуникациони ров у бици код                                                                                    Кобарида

СОЛУНСКИ ФРОНТ

 Офанзива на Солунском фронту је уследила тек 15. Септембра 1918. У свом дневнику генерал Милан Недић каже: „Пред офанзиву 1918. обе стране располагале су скоро једнаким снагама: свака са по 600.000 људи. Непријатељ је био надмоћнији у пешадији, а савезници у коњици, авијацији и оруђима, нарочито великог калибра.“ Прва офанзива је била на линији Соко — Добро Поље — Ветерник. Кључан сукоб је био у бици код Доброг поља у коме је фронт пробијен. Тада је регент Александар  издао енергичну историјску заповест: „Напред, у славу или смрт!“

Видевши јачину војске Савезника, Бугарска још 13. Септембра шаље изасланике у Солун где су они захтевали мир. Краљ Фердинанд, одрекао се престола и 21. септембра напустио је Бугарску заувек.

Слом бугарске војске и продирање савезника с југа имао је као последицу и слом Аустроугарске. Немци су покушали да појачаним снагама сломе офанзиву али нису успрели. 27 батаљона српске војске је сломило 47 батаљона немачке војске. 12. октобра 1918. у Ниш улазе снаге Прве српске армије на челу са војводом Петром Бојовићем. 19. октобра војска улази у Београд сломивши немачке снаге на Сави и Дунаву.

У Немачкој је избила револуција и 9. новембра је проглашена република. У 11.00 часова, 11. новембра 1918 — једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца — примирје је ступило на снагу.

solun         solun 1Пробој Солунског фронта                           српска батерија

solun 2               solun 3Карикатура на крају Првог светског рата               армирана возила

 

                                                  СВЕТ

1917. је била пресудна година у Првом светском рату, али ће се последице осетити тек 1918. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>