Књижевност у изгнанству

Широм Европе је излазило преко 100 српских часописа. Памти се подвиг Андрића и Црњанског у Загребу али и подвиг Лазаревића на Крфу. Период Великог рата је златно доба новинског патриотског издаваштва. По преласку српске војске преко Албаније на Крф, у Бизерту војници покрећу издавање великог броја часописа. Окупацијом Србије 1915. гасе се српски листови а окупационе власти праве своје,на српском језику. Међу њима се истичу „Српске новине“ које издају Аустроугари. Строго је била цензурисана свака реч о српским победама над Аустроугарском. Један од главних сарадника је био писац Бора Станковић. Као заробљеник , условљен је и натеран да пише за тај лист. Због тога је после рата био изложен прогону. 1917. на Крфу, Бранко Лазаревић покреће крфски „Забавник“ који је чувар Давидовићевог културног забавника. Аутори попут Јована Дучића, Тина Ујевића и Станислава Винавера чине да тај лист постигне најбољи књижевни квалитет. Забавник је био културни додатак званичним „Српским новинама“ које су основане годину дана раније. Своју мисију је заснивао на континуитету духовне самосвести српске културе. Упркос ратним збивањима дух модернизма и авангарде није се гасио нити мењао. Крфски „Забавник“ је за континуитет српске књижевности био значајани по томе што је објављивао прве песме младог Растка Петровића. Када је у октобру 1918. изашао последњи број крфског „Забавника“ у Загребу је већ увелико излазио „Књижевни југ“. Књижевни рад се пребацује са Крфа у Загреб. Ту се развија мисао о југословенском јединству. Током двогодишњег излажења(1918-1919) „Књижевни југ“ је био тесно везан за српску књижевност модерног доба. Присуство Иве Андрића али и Милоша Црњанског у „Књижевном југу“ али и Растка Петровића и Станислава Винавера у крфском „Забавнику“ обележило је почетак послератне етапе у развоју српске књижевне епохе модернизма. Српски часописи у егзилу, коју су касно остварили своју мисију и били темељ узлету нашег новинског издаваштва, после рата се окрећу југословенским темама.

bukvar

 

novine

zabavnik

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>